Nasla sam jedan divan citat iz starog kuvara koji mi se strasno svideo, u njemu kazu da je Monteskje rekao: ” Jesti, to je jedna od cetiri svrhe nasega zivota. Jos nisam dosao do zakljucka koje su ostale tri “
Dalje pisu:
Jos u Monteskjeovo vreme je bilo prigovora na tu izjavu. Ipak ona govori u prilog tome da ne smemo podcenjivati znacaj lonca punog dobrim stvarima, danas nista manje nego nekada. Dve i po godine nasega zivota provodimo za trpezarijskim stolom. To je svojevremeno izracunao Franc Verfel i zapisao:
“ Dobar statisticar moze lako izracunati da nase dusevne borbe, nasa filozofska i umetnicka dozivljavanja zahtevaju znatno manje vremena.Medjutim, koliko ljudi i njihove knjige govore o tim stvarima duha koje ih oplemenjuju, dok cutanjem prelaze preko najvaznijeg i najtrajnijeg posla u svom zivotu. To je licemerje i stidljivost za koju nisu znali nasi preci jer su u srediste svog zivota i rada stavljali svoje obroke. “
Sta je danas sa centralnim polozajem kuhinje?
“ Kuhinja je kultna prostorija, jelo i pice su vec od pradavnine povezani sa odavanjem pocasti bogovima” , konstatovao je Herbert Frice u delu ” Covek i kuhinja” ” Hvala sili koja nam poklanja darove kojima se hranimo; ne zivi tamo gde racionalizacija zivota stvara hladnu atmosferu i gde se vrednosti jela preracunavaju u tabele, zivi samo tamo gde vlada neznost i gde se neguje kulinarska vestina.”
Drugim recima: Ljubav ide kroz zeludac i jako se vara onaj ko misli da se kulinarska vestina moze automatizovati i racionalizovati do tancina.
Vallterspil, jedan od najuglednijih nemackih majstora kulinarstva pise u svojim uspomenama:
” Ako neko kaze: Sve jedno mi je kada, kako i sta jedem’, zasluzuje nase najdublje sazaljenje, jer i ne zna da ceni najlepse bozje darove.”
Svetska istorija i kulinarska vestina, o tome bi se mogle napisati sveske i sveske, stranice i stranice, a i napisane su i ozbiljne rasprave o tome da li su nekad siti narodi digli revoluciju?, kao i o tome da li bi se istorija drugacije razvijala da se Fridrih Veliki nije toliko brinuo o jelovniku dvorske trpeze?!.
U istoriji mozemo takodje da procitamo i to, zasto se, obicno, diktatori ne razumeju mnogo ni u kuvanje ni u hranu, kao i o tome zasto je francuski kraj Luj XI sam sebi kuvao kafu, je li svedska kraljica Kristina, kci Gustava Adolfa, zaista tako dobro znala latinski da je mogla da isprobava recepte rimskog sladokusca Apicija?.
Nemacki istoricar kulinarske vestine Karl Fridrih fon Rumor objavio je ” Svaku stvar za jelo preobraziti u ono sto najbolje odgovara njenim prirodnim svojstvima.”
Poslednjih sto godina je donelo u kulinarstvo, ( tehniku kuvanja i skladistenje ) toliko promena da se bez preterivanja moze govoriti o kulinarskoj revoluciji. “Najbolji tehnicki napredak ce tek tada imati blagotvoran uticaj ako se covek zbog njega ne razboli!” To je rekao nas savremenik, profesor Verner Kolat, naucnik koji se bavi prehranom.
Njegovo najvaznije pravilo glasi: ” Ostavite prirodu da bude sto prirodnija “
Eto, pokusala sam vam preneti nekoliko veoma interesantnih i nadasve za razmisljanje podesnih recenica! Sve su istinite na neki nacin, a opet samo vreme koje tece dalje i pomera veliki sat koji otkucava nase vreme ne moze, nam dozvoliti da stojimo i plesemo u proslosti! Zasto?
Ako pomislimo samo na to kakav razvoj je dostigla kuhinjska tehnika u godinama posle drugog svetskog rata — dovoljno je pri tome imati u vidu pripremljene i polupripremljenje namirnice, tehniku rashladjivanja i zamrzavanja – mozemo zamisliti da ce se jednog dana u Americi zaista i ostvariti sve sta su predvideli u obliku kompletnog obroka koji staje na kasiku i sl.
Pitanje je da li to zelimo?
“Covek je ono sta jede ” – to je parola koja je u vreme svog nastanka imala politicku pozadinu.Njome se koristio Ludvig Fojerbah kada je sirio pionirsko ucenje Jakoba Molesota o namirnicama za narod.
” Hrana koju covek uzima je podloga njegovom vaspitanju i njegovoj civilizaciji. Ako hocete poboljsati narod, dajte mu da bolje jede umesto sto mu pricate price protiv greha. Covek je ono sta jede !
Taj citat danas koristimo doslovno i koristimo ga kao poziv za bolju i pravilniju ishranu: stetno je za nase telo da ne dobija hranjive materije u odredjenim kolicinama i sastavu.
Zato ne smemo kuvati samo po secanju, instiktu i iskustvu. Ne mozemo reci ni da smo sposobni za svakodnevno kuvanje ako ne poznajemo neka osnovna pravila i malo teorije: ono sto nasem telu ne pruzimo u obliku hrane, ono ne moze da stvori iz drugih izvora.Sve materije koje su nam potrebne za zivot nalazimo u hrani.
” Covek je ono sta jede “
Za vas pripremila
Tanjica